Црквена општина

Црквена општина у Љубљани основана је 1921. године и припада Епархији загребачко-љубљанској Српске православне цркве.

Први поглавар обновљене српске патријаршије Патријарх Димитрије је 1929. године дао благослов за изградњу храма. Тада је донета и одлука да се нови храм посвети светој браћи Кирилу и Методију.

Поводом иницијативе за изградњу храма, своју молитвену жељу изразио је и велики словеначки песник Отон Жупанчић, стиховима које је записао у спомен књизи храма:

Уздигни се, храме,
од темеља до свода,
и реч свете браће нека нас учи
да смо зрацима вишње светлости
повезани у братство - север, југ, исток и запад.

Изградња је отпочела 1932. године. Тада је Љубљану посетио патријарх српски Варнава и осветио камен-темељац. Монументални храм изграђен је у српско-византијском стилу, према пројекту архитекте Момира Коруновића, а градња је окончана 1936. године.

Храм Светих Кирила и Методија заједнички су градили Срби и Словенци. Након завршетка изградње тадашњи градоначелник Љубљане Динко Пуц изјавио је да су изградњом храма у Љубљани „браћа занавек збратимљена“.

Убрзо је израђен и постављен дрвени иконостас - рад дуборесца Нестора Алексијевића из Скопља, док су иконе на њему дело словеначког сликара Мирка Шубица.

Рад на живопису храма почео је 1986. године и трајао је три године. Храм је осликао познати академски сликар Драгомир Јашовић.

Након завршетка фрескописања и унутрашњег уређења, храм је, 2005. године свечано осветио патријарх српски Павле.

Током двадесетог века, у Љубљани је служио један свештеник, док данас у њој делују четири пароха и ђакон. Сведочанство је то о јачању црквеног живота и порасту броја православних житеља града на Љубљаници.

Храм светих Кирила и Методија место је светотајинског живота, молитве и заједничарења, а парохијски дом уз њега је место на ком се одвијају бројне црквене активности, као и активности бројних организација и појединаца који осећају Цркву као свој дом.